U Drini cela "Godina"
(naravno da može)
 

Na prošlogodišnjem sajmu lova i ribolova "LORIST" u Novom Sadu, na štandu KZV Wobblera, upoznali smo gospodina Andreja Golovanova vlasnika  najpoznatijeg ruskog časopisa "Ribolov Elite". Svojom pričom zainteresovali smo ga za lepoticu reku koja u svojim virovima krije ribu vrednu 1000 zabačaja. Želja da ulove mladicu, "srpskog tajmena", dovela je na Drinu ekipu "Ribolov Elite": gospodina Andreja Genadijeviča ihtiologa i vrhunskog kamermana, gospodina Vitalij Volkova vrhunskog snimatelja i majstora za podvodna snimanja, kao i izuzetne ribolovce Sergeja Tamulenisa i Andreja Surina  inače članove moskovskog fishing club-a Godzila Fish & Co.

Odmah po sletanju aviona, Moskovljani su sa surčinskog aerodroma krenuli put Valjeva, gde ih je sačekala moja malenkost srpskom trpezom: vrućom gibanicom, kajmakom, duvan čvarcima i projom koja se puši. Malo li je za početak? A ono slovensko zajedničko što u krvi nosimo i ono zajedničko što vezuje braću po ribolovu, bilo nam je putokaz za sledeća tri zajedno provedena dana.

Pravac Drina. Odredište, motel "Dve Lipe" na samoj obali reke. Posle probijanja kroz smetove na Debelom brdu ("nas i Rusa 200 miliona", a i lanci su zakon) smeštamo se po udobnim sobama i od tog trenutka može se reći da je započela ekspedicija ruskih ribolovaca na reci Drini. Da bi priča o neobičnim ljubavima bila kompletna, istog jutra, probijajući se kroz smetove preko Kadinjače, do Drine je stigao još jedan zaljubljenik u ovu reku Mišo Starčević-Goldi.

        Prvi kontakt sa rekom gosti iz Rusije doživeli su na Krivom viru, jednom od naj dubljih drinskih virova koji kriju mladicu. Želeli su da znaju koje vrsta riba imaju svoje stanište u ovoj vodi. Uz priču o carstvu mladice, pastrmke, lipljena, skobalja, klena, mrene i plotice, naravno da sam ih upozorio na velike oscilacije u vodostaju koje mogu da zavaraju ribolovca i ostave ga na sred reke. Mišo i ja gostima smo pokazali sve, nama poznate, sportske tehnike kojima se na Drini lovi mladica. Pažljvo su posmatrali naše voblere, silikonske glavinjare, sundjeraste peševe i cofove. Vrhunski ribolovci, kakvi su Sergej i Andrej, isprobali su svoje umeće i znanje stečeno na mnogim svetskim vodama, u želji da osete snagu momenta kada riba od 1000 zabačaja zagrize mamac, baš na njihovom štapu. A  Drina  je čudo. Naizgled pitoma, ali uistinu veoma opasnih virova, golica sujetu ribolovca i rađa želju da joj se uvek vraćamo. Zato sam razumeo Sergejevu želju da sa svojim prijateljem ponovo dođe na njenu obalu.

Vođen znatiželjom ostrašćenog ovim sportom, zavirio sam u kutije ruskih ribolovnih majstora. Bile su prepune varalica svih vodećih proizvođača sveta.Torba sa mašinicama bila je pravo zadovoljstvo za oko svakog ribolovca. U prvom delu torbe, video sam četiri "Stele mileniumke", pa dalje nije trebalo tragati. Jednostavno, sve što važi za najbolje, bilo je smešteno u tu torbu. Ono što me je navelo na duže razgledanje, bili su sunđerasti peševi koji, za razliku od naših, imaju odvojeno olovno otežanje. A voblera je bilo sa svih strana, skoro koliko u kutijama gospodina Jovanova, koje sam imao prilike da vidim u Novom Sadu (ko je video znaće). Štapovi idealni da izvuku ulov koji smo "ganjali''. Ukratko ekipa spremna i željna ulova, kretala se čuvenim drinskim "džadam": Ovčinja, kod panjeva, Djedov vir, Štavice, Vojka... Mnogo pešačenja zbog zadovoljstva, zabeleženo je kamerom majstora Andreja Genadijeviča. Na momente sam imao utisak da sam upravo pobedio na izborima. Valjda se i oni koji tamo pobeđuju, tako osećaju dok zuje kamere i škljocaju foto aparati. Šala na stranu, ni Vitalijevom objektivu nije izmaklo ništa vredno pažnje.

Iako je prvi dan odmicao žar nije prestajao, ali ni kiša. Počele su da nam stižu i opomene iz stomaka. Dan je već bio pri kraju, a vruća jagnjetina mami. Nismo mogli obećati prijateljima siguran ulov srpskog tajmena, ali vruću jagnjetinu jesmo. Rečeno, ispunjeno. A bogami pušilo se, doduše kratko, jer je brzina konzumiranja bila neverovatna. Zadovoljstvo koje ima svaki ribolovac kad je tamo gde najviše želi da bude, na kraju ovog dana kompletirano je i zadovoljstvom koje na usta ulazi. Toliko zadovoljstava na jednom mestu moralo se debelo zaliti, a imalo se čime. Potrajalo bi da nabrajam. Zadovoljni i spremni za nove pokušaje, sačekali smo drugi dan.

Rano ustajanje nakon, uživanjima iz prethodne večeri, skraćenog odmora, pogled na Drinu i konstatacija: "Drina je kao more". Zato pravac donji tok, ali što brže jer treba prestići brzinu porasta vode. To nam je jedina mogućnost da napravimo željeni rezultat. Bez obzira na jezičku barijeru razumemo se odlično i ekspedicija užurbano kreće. Duhovi predaka ribolovaca rade u nama i osećam strah od tolike želje .

        Stižemo na vir "Vojka" gde zatičemo ribolovca plovkaroša, meštanina, sa ribom na štapu. Riba je skobalj, ali i konačno konkretizovano dešavanje. Razmeštamo se pored vira prema ličnim procenama i svu energiju ulivamo u reku. Nadao sam se, sa više optimizma, da će ulova biti. Razlog za optimizam je bio prošlonedeljni uspešan ribolov upravo na tom viru. Pecajući sa prijateljima iz Banja Luke imao sam željenu ribu na štapu, a jedan od mojih prijatelja, Tepavčević Istok izvukao je mladicu sa slike. Slikana je i vraćena, kao i nekoliko manjih primeraka iste vrste ulovljenih prethodnih dana. Dakle, poučen iskustvom prethodnih ulova, znao sam da tu ribe ima, ali uslovi koji nam nisu išli na ruku učinili su da riba ne grize. Na terenu se po ko zna koji put dokazuje, da se u Drinu ne uliva samo reka Godina, već da joj i ribolovac mora darovati svoju godinu, kako bi savladao njene ćudi . I onda se to može.

A mi, bez obzira na uslove, radimo kao mašinice. Pršti voda od varalica, ali na našu žalost, povlačimo se pred sve moćnijom i većom Drinom. Mada zajedno, čvrsto ujedinjena, rusko–srpska ekspedicija protiv prirode ne može. Povlačimo se na sigurno. Jasno nam je da je ribolovački radni dan završen, ali nastavlja se zadovoljstvo zajedničkog obilaska svega karakterističnog za ovaj kraj.

 Prilično umorni okrepljujemo se u kafani "Drinski raj" gde zatičemo kolege iz Čačka sa upecanim lepim primerkom lipljena koji zavređuje pažnju objektiva. Put nas dalje vodi do centra Bajine Bašte i spomenika mladici, njenog, doduše malo oronulog  simbola, koji budi nostalgična sećanja na vremena organizovanja svetskih takmičenja u lovu mladice na ovoj reci. Možda će dolazak prijatelja iz Rusije označiti novi početak za našu Drinu. Zatim sledi odmor u nezaobilaznom "Belvi''-ju stecištu ribolovaca i njihovih prepariranih ulova, a onda pravac reka Godina koja svojih 365 metara toka bučno predaje Drini u mestu Perućac, u neposrednoj blizini veštačkog jezera. Prepešačili smo njen tok od izvora do ušća, a kraj reke Godine označio je i kraj ove ekspedicije "Ribolov Elite".  Ali Drina je reka koja mami na povratak, pa nastavak ovog divnog druženja sledi već ovog leta. Goste smo ispratili dogovorivši novi susret.

Puno dana na vodi.                                               

Tekst i foto: Zorica i Zoran-Kosta Pantović

design by taboo & Shicky, photoes by Zoran Pantović Kosta and re:Act